POCETNA STRANA

Pogledaj i ovaj recept obavezno

POGLEDAJ RECEPT ZA PAPRIKU U PAVLACI NA BRZAKA

POGLEDAJTE KAKO SACUVATI MUSKATLE PREKO ZIME

ZAPRATITE KANAL DA PRATITE SLAVSKE RECEPTE

Podelite recept sa prijateljima

Translate ПРЕВОДАЧ Преведувач TŁUMACZ ΜΕΤΑΦΡΑΣΤΗΣ

Приказивање постова са ознаком zanimljivosti. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком zanimljivosti. Прикажи све постове

Duga palacinke -decija radost


Ako zelite da obradujete klince i privolite ih da jedu  ukoliko imaju problem sa apetitom evo odlicne ideje za vas,
video je ovde


Posirana jaja

Potrebno
3 jaja
3 kese za zamrzivac
malo soli, tj koliko jaja toliko kesa 

Koliko hocete jaja da pripremata toliko kesa su vam potrebne. U svaku kesu stavite po jedno jajeslika broj 1, osolite, zavezite i stavite u posudu sa vodom, da malo prokuva, iskljucite i nek postoje nekih 5 min. zavisno koliko ocete da budu kuvana, rovita ili dobro kuhana. Kad su gotovi izvadite, presecite kesu, izvadite jaje.

Puzici pica za uzinu ili veceru

Sastojci za testo
500 gr brasna
1 (kvasac svez
2 kasicice secera
100 gr rastopljenog putera (maslaca)
2 jaja
2 dcl mlijeka
soli po potrebi
Za nadjev puzica
1 velika kasika paradajz pirea
1 velika kasika kecapa
1/2 male kasicice origana
sunkarica izrendana ili salama po zelji
150 gr sira trapista
zumance za premazati puzice


Kvasac potopiti u mlaku vodu sa 2 kasicice secera i sacekati da nadodje.Prosijati brasno, umlaciti mlijeko.rastopiti maslac.posoliti staviti jaja i zamjesiti tijesto.Ostaviti da nadodje na sobnoj temparaturi.Kada je tijesto nadoslo staviti ga na pobrasnjen radni sto.Tijesto podijeliti na dvije kugle.Prvu kuglu razviti debljine 1/2 cm.premazati sa pizza sosom koji ste napravili od 1 kasike paradajz-pirea, 1 kasike kecapa, bazilike i origana.To kad ste sve sjedinili namazati tanki sloj po tijestu zatim posuti sa izribanim sirom trapistom i salamom
Urolati kao rolat i sjeci male pizze oko 1, 5 cm.Redati u pleh u koji ste stavili papir za pecenje.Ponoviti isto i sa drugim dijelom tijesta.Rernu zagrijati na 225 stepeni .Prije pecenja male pizza-puzice premazati zumancetom.Peci oko 10 minuta dok ne dobiju zlatkastu boju.

Narukvica od plasticne flase uz pomoc pegle gotova za 10 minuta

slika je zasticena autorskim pravima te je stoga ne delite u komercijalne svrhe

Ako zelite da imate unikatnu narukvicu,potrebno vam je samo desetak minuta,jedna plasticna flasa,pegla i lakovi za nokte.Zabavicete se dok ovo radite,ako imate cerkicu toliko je prosto da moze i ona da vam pomogne u tome.
Pa da pocnemo,plasticnu flasu od kole ja sam uzela onu od 1,5 l mada ako pravite za devojcicu uzmite malu od pola litre,zbog obima.Ona odgovara taman maloj rukici.Flasi odseci gornji deo slika broj 1,zatim zalepiti na nju neku traku ili selotejp a ako je za devojcicu izolir traka ce posluziti.sl 2


Iseci flasu po rubovima trake slika broj 3 to je obim narukvice,Kada smo isekli odlepimo traku i ugrejemo peglu,zatim vrtimo nasu narukvicu prvo sa jedna strane zatim sa druge slika broj 4 da bi ostre ivice zaoblili,Ne treba dugo vrtiti videcete i same kako  plastika ostre ivice pretvara u zaobljene dovoljno je oko minut.


Sada smo vec pri kraju.Uzmite lakove u zeljenoj boji i lakirajte unutrasnji deo.Pustite masti na volju i igrajte se bojama.Kada ste izlakirali ostavite malo da se osusi i vasa unikatna narukvica je gotova.

KRSNA SLAVA -ZNACENJE I OBICAJI -da se ne zaboravi

Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod.

 Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava. Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava,
Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Pojedine porodice, opet, birale su dan kada će se krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi, uzimale za svoju krsnu slavu.
Značaj slave, Slavljenje krsne slave je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo je štošta promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda. Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima svoje istorije, ali isto tako i u toku petvekovnog robovanja pod Turcima.Slavljena je slava u vreme i nevreme - u ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u žalosti i radosti, u bedi i siromaštvu isto kao u bogatstvu i izobilju. Naši vojnici su u jeku najžešćih bitaka u rovu lomili bajati vojniki hleb (tajin) pevali tropar svoje slave, palili komadić voštanice koji su od kuće poneli, molili se Bogu za pomoć i srećnije dane. Posle P svetskog rata u vreme neviđene bezbožničke i antiverske propagande, Srbi se nisu odricali svoje slave i, slobodno se može reći, da je krsna slava sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju u našem narodu.
Kada jedan dom, jedna porodica, počinje da slavi krsnu slavu?Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno sa oca na sina tako, da se danas može lako zaključiti koje su porodice sa istim prezimenima od jednog pretka, samo po tome koju slavu slave. Ukoliko slave istu slavu onda su od istog pretka, ali su se tokom vremena i raseljavanja udaljile jedne od drugih, i postale nepoznate .
Kada otac predaje slavu sinovima? Ukoliko sinovi žive sa ocem u jednoj kući, onda svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu, oženi se i ne živi više sa ocem, on treba odmah da počne da u svom domu slavi krsnu slavu. Sasvim je pogrešno, što pojedini danas, ne slave, zgovarajući se: živ mi je otac i on slavi. Znači, čim neko živi zasebno i ima svoju porodicu, dužan je da slavi svoju slavu, jer je slava zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece.
Kako se prima krsna slava od oca? Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Pripreme za slavu. Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo, od odela, da to "ponove" na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera, vedro duhovno raspoloženje i radost u iščekivanju slave.

Svećenje vodice Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom. Zato sveštenik, bar na dan ranije, "zakazuje" vodicu, to jest, najavljuje domaćinu u koje vreme tačno dolazi, kako bi svi bili na okupu i molitvi. U selu se obično zna kad će u taj kraj naići sveštenik, pa se vodica ne "zakazuje". Kad se vodica osveti, svi ukućani se malo napiju ove osvećene vodice, a od ostatka se mesi slavski kolač. Ukoliko se vodica sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolača, pošto se ukućani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voćku, ili cveće u kući. Zašto se osvećuje vodica u domovima za slavu i Vaskrs? Pored zajedničkih molitava i bogosluženja, koji se obavljaju u hramu, crkva je odredila da se dva puta u godini održavaju obredi i molitve u domovima vernika, za duhovni napredak svakoga doma. A to je sve vezano za dva velika i najsvečanija dana - za slavu i Vaskrs. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu. Molitva se prinosi za napredak svih čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika. Šta sve treba pripremiti za slavu? Za slavu je najvažnije spremiti sledeće: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću. Slavski kolač. Na jedan dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu. Slavska sveća Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska, obično dužine 50 -60 sm, može i veća, ili manja, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava, Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi. Slavsko žito Uoči slave domaćica priprema slavsko žito - koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), ukuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje , i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima. Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita, a na njeno mesto može se staviti neki cvet - karanfil, ruža, bosiljak...Služenje žitom. Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica ili ako ima devojka u kući, ćerka ili unuka, a može i neka devojka ili mlađa žena od prijatelja ili komšija te kuće. Žito stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na posebnoj tacni, zatim jedna čaša sa vodom u koju se stavljaju kašičice posle posluženja žitom. U nekim krajevima uz žito stavlja se i čaša sa vinom, ali obzirom da je žito preliveno vinom, ova čaša vina nije obavezna. Žito se služi na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava. Ukoliko žita preostane, ono se daje deci, ili se sprema deci prisutnih gostiju. Poznato je da deca vole slavsko žito zbog njegovog lepog ukusa.Recept za slavsko zito imate Ovde,Recept za slavski kolac i postupak imate OVDE.Podelite na svoj fb sirimo Pravoslavlje.

Vaskrs-znacenje i obicaji da se ne zaboravi

 Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Veruje se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji, darovao večni život.

Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine je posvećena Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, ali nikada pre. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan i običaj darivanja jajima jer je jaje simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Farbanje jaja jedan je od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Domaćice, po ustaljenoj tradiciji, farbaju jaja na Veliki petak

Kako se farbaju jaja?

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u šerpu sa vodom u kojoj će se kuvati i farbati jaja dodaje malo vodice koja je osveštana u toku Vaskršnjeg posta. Kada voda sa bojom provri, u nju se spuštaju jaja, pazeći da budu ravnomerno obojena, a deca bi trebalo da obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja. Prvo obojeno jaje se ostavlja na stranu do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.

Simbolika

Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica, devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hrist prvi javio po vaskrsenju, putovala u Rim da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, prema verovanju, u znak pažnje kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: Hristos voskrese. Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Prema verovanju, vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve.

Vaskršnje slavlje

Kada osvane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“ i taj pozdrav traje sve do Spasovdana. 
Kada se iz crkve dođe kući, ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, a onda predaje kadionicu nekom mlađem, koji kadi celu kuću. Ukoliko ukućani ne umeju da otpevaju vaskršnji tropar, naglas se govore Očenaš i druge molitve koje se znaju napamet ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima

Na stolu stoji činija sa ofarbanim jajima. Domaćin bi trebalo prvi da uzme jedno jaje, a za njim i svi ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja jaja izgovara se „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano jaje, a onda sve ostalo. Ako vam tog dana u kuću dođe gost, on se prvo dariva farbanim jajetom, a tek onda se služi ostalim jelima.Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana, prema narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima se ovaj dan obeležava i kao Zadušnice. Naime, ide se na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik obavlja parastose i pomene za pokoj duša umrlih. Tog dana se na grob iznose ofarbana vaskršnja jaja, a potom se dele sirotinji.Podelite post sa prijateljima da sacuvamo obicaje.

Stari pravoslavni zaboravljeni obicaji na Badnji dan i Bozic




Мир Божји, Христос се роди!”, овим речима се поздравља на Божић, најрадоснији хришћански празник, а отпоздравља се са „Ваистину се роди!“.
Божић је дан када се слави рођење Христово и када је, како се верује, дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање. Зато се обично људи који су се током године завадили с неким мире уочи Божића.
Празнује се три дана, а први је увек 7. јануар по јулијанском и 25. децембар по грегоријанском календару. Током празничних дана посећују се само најближи пријатељи или родбина. Божић је првенствено празник деце и целе породице и зато би требало да тада сви буду на окупу. Празновање једног од највећих хришћанских празника почиње на Бадњи дан, 6. јануара.
Бадњи дан
Име је добио по Бадњаку (најчешће је то младо храстово дрво, а у неким крајевима јелово или борово), које се пред Божић сече и доноси у кућу.
Чим сване, ложи се ватра и приставља печеница. Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић. Према обичајима, на Бадњи дан се ништа не износи из куће и сви дугови и позајмљене ствари се враћају. Увече се уноси Бадњак, печеница и слама, а вечера је посна, али богата и требало би да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна. Због тога су на Бадњој трпези неизоставни мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, воће, посебно суве шљиве, ораси, лешници…
То вече кућа се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се по предању родио Христ. Домаћица у сламу под сто где се вечера ставља орахе и разне слаткише, које деца траже пијучући као пилићи. Слама се из куће износи у рану зору трећег дана Божића.
Божић
Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота… Ујутру, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима. Тог дана, укућани облаче најсвечаније одело. Постоји веровање и да се на Божић све започиње, па се тог дана углавном сви лате онога што би волели да раде целе године. Такође, тог дана се не иде у госте, а верује се и не би требало бити празних џепова.
Положајник
Рано ујутру, у кућу долази специјални гост – положајник, полазник, полаженик или радован, у зависности од краја, а уобичајено је да то буде мушко, крштено дете. Први посетилац мора бити здрав, крепак и весео јер се верује да доноси срећу у кућу у коју долази. Положајник улази десном ногом, поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази до шпорета.
Граном од Бадњака или жарачем џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица (новца), колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља”. Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника и дарује га.
Печеница
Прасе или јагње за печеницу најчешће се коље два дана пред Божић, на Туциндан. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог бога, а наша црква је обичај прихватила и благословила, с образложењем да после Божићног поста, који траје 40 дана, јака и мрсна храна добро дође. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце.
Срце се исече на онолико делова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. У неким крајевима се у печеницу стављају и јабука и бели лук и то сви укућани узимају пре ручка. Када је сто постављен и све је спремно, домаћица кади трпезу, а затим и целу кућу. Окађивање означава заштиту од злих и невидљивих сила.
Чесница
У српској традицији чесница је неизоставни део ручка и има улогу славског колача на Божић. Домаћица чесницу меси рано ујутру од пшеничног брашна и масти без квасца. У њу се обавезно ставља новчић, а у неким крајевима и парче Бадњака (ради здравља и плодности говеда), зрно кукуруза (ради свиња), зрно пасуља (ради оваца), зрно зоби (ради коња), зрно пшенице (ради живине)…
На почетку божићног ручка, чесница се окрене три пута слева надесно и ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице са новчићем, према народном веровању, биће здрав и срећан целе године. Чесница симболизује рођење младог Христа, када су га пастири даривали. Припрему чеснице могу пратити разна правила: брашно се узима само из пуне вреће, вода за тесто се доноси са три извора, домаћица пре спремања мора да се окупа… У источној и јужној Србији, домаћин или домаћица, рукама улепљеним од теста, хвата воћке, кошнице и стоку да их учини плоднијим.
Стари обичаји и веровања
– Ваља се за Божић поновити
– Од Божића до Светог Стефана не ваља да се кућа чисти
– На Божић не ваља никоме ништа позајмљивати да се ствари из куће не би развлачиле целе године
– У појединим деловима Србије кашике и виљушке се везују на Бадњи дан ујутро и остављају на место где стоји брашно
– Ако на Божић падне киша, верује се да ће родити све што се окопа мотиком
– За Божић се пали само једна свећа
– Од Бадњег дана до завршетка божићних празника, у појединим крајевима се верује да не сме да се чује свађа, као и да би сви послови требало да се обављају у тишини како би укућани имали здравља, среће и напретка
Временска прогноза
Постоји и обичај да се на Бадњи дан увече од главице црног лука исцепа дванаест белих љуски. Ставе се на прозор и у сваку се сипа мало соли. Ту остану да преноће. Најстарији члан породице на Божић разгледа љуске. У којој има воде, у том месецу ће бити кише. Ако је нека љуска сува, тај месец ће бити сув. Тако се запише време за целу годину KRSNA SLAVA ZNACENJE I OBICAJ
Радојка Ћоралић / Ало


Pogledajte i recept za najlepsu salatu sa pecenim paprikama

procitaj i ovaj recept